Međunarodni sud pravde
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 30 | Nivo: Pravni fakultet, Beograd

SKRAĆENICE
UN – Ujedinjene Nacije
GS – Generalna Skupština Ujedinjenih Nacija
SB – Savet Bezbednosti Ujedinjenih Nacija
MSP – Međunarodni Sud Pravde
SRJ – Savezna Republika Jugoslavija
BiH – Bosna i Hercegovina
SZO – Svetska Zdravstvena Organizacija
UVOD
Ujedinjene nacije su međunarodna organizacija koja sebe opisuje kao «glavno udruženje vlada koje sarađuju na polju međunarodnog prava, globalne bezbednosti, ekonomskog razvoja,i socijalne jednakosti». Osnovane su 26.06.1945. u San Francisku od strane 51 zemlje, zamenjujući organizaciju Ligu ( Društvo) Naroda koje je do tada postojalo.
Glavni organi UN-a su:
Generalna Skupština,
Savet Bezbednosti,
Ekonomski i Socijalni savet,
Starateljski savet,
Sekretarijat
Međunarodni sud pravde
Ujedinjene Nacije čine i tela koja se bave upravljanjem svim ostalim agencijama UN, kao što su SZO (Svetska zdravstvena organizacija) i UNICEF. Međunarodni sud pravde je jedini nezavistan organ UN-a čiji je Statut integralni deo povelje, dok su ostali organi u međusobnom odnosu hijerarhije.
Uopšte o Međunarodnom sudu pravde
Međunarodni sud pravde ( MSP) obično nazivan Svetski sud je glavni sudski organ Ujedinjenih Nacija. Sedište suda je u Plati Mira u Hagu, Holandija.Osnovan je 1945 god. prema odredbama povelje Ujedinjenih Nacija, a počeo je sa radom 1946 god. kao naslednik Stalnog suda za međunarodno pravo. Statut MSP-a je glavni konstitutivni dokument koji ustanovljava i reguliše rad suda. Međunarodni sud pravde ne treba mešati sa Međunarodnim krivičnim sudom¹ koji takođe potencijalno ima globalnu nadležnost. Engleski i Francuski su dva zvanična, službena jezika suda.
Mesto Međunarodnog suda pravde u pozitivnom međunarodnom poretku možemo posmatrati sa formalni i materijalne tačke gledišta.
Sa formalne tačke, Međunarodni sud pravde je, na osnovu člana VII Povelje, jedan od glavnih organa Organizacije UN. Veza sa Ujedinjenim Nacijama je višestruka. Statut suda je integralni deo Povelje kao ustavnog akta Organizacije te su, stoga, članice UN ipso facto i stranke Međunarodnog suda pravde. U postupku izbora sudija ključno mesto pripada dvema političkim organima UN – Generalnoj Skupštini i Savetu Bezbednosti, koji se pod izvesnim uslovima stara o merama koje treba preduzeti da bi se izvršila presuda Suda.
S materijalne strane, Međunarodni sud pravde je telo u čiju nadležnost spada rešavanje sporova između država i davanje savetodavnih mišljenja o pravinim pitanjima. Prema tome, u okvirima međunarodnog poretka Međunarodni sud pravde vrši sudijsku funkciju, s tim što u poređenju s unutrašnjim sudovima predstavlja specifičan sud. Specifičnost ovog suda proizilazi iz karaktera međunarodne zajednice kao decentralizovane organizacije zasnovane na načelu suvereniteta država koji, između ostalog, podrazumeva da država a priori ne priznaju nikakvog sudiju između sebe.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]